Таблу и креду замијенио воћњацима

ЛОПAРЕ - На обронцима Мајевице стигао кукуријек, висибаба и јагорчевина, а лијеска је већ изресала. То су сигурни показатељи да се ближи прољеће. За вриједне домаћине и "звоно" да је дошло вријеме за радове у воћњацима, двориштима, пчелињацима и на њивама.

Судећи по пословима у дворишту наставника у пензији Николе Радовановића из Прибоја код Лопара, ови вјесници прољећа поодавно су зазвонили, јер он увелико уређује засад шљива, орезује воће, уређује растиње и цвијеће око куће и припрема се да ускоро отвори и пчелиње кошнице.

- Посла увијек има, али не треба претјерано и кампањски радити. Вриједи добро испланирати шта би требало да се уради, а онда полако, сваки дан, обављати посао за послом. Тако нешто снажи човјека, испуњава га задовољством и чини га срећним - каже Никола Радовановић. Његов животни пут скоро је истовјетан са каријерама свих просвјетних радника: школовање, посао по декрету, напредовање у струци, заснивање породице и повлачење у пензију.

Никола је послије завршене учитељске школе у Тузли био учитељ у бројним мајевичким селима, а послије завршетка студија математике и физике скрасио се у великом калесијском селу Тојшићи. Био је директор школа у Прибоју и у предграђу Тузле, а онда се поново дохватио дневника, па је предавао још и ликовно васпитање и техничко образовање, а онда пензија. Супруга му још ради у школи, али му помаже у пословима око куће.

Скоро да нема области у којој се Радовановић није огледао. Биљежи доста о свом крају. Значајно је помогао писање монографије прибојске школе, а сада води метеоролошки дневник. Зато смо и причу о Николи почели с вјесницима прољећа, јер је све то записано у његовим свескама дневне температуре, падавине, мразеви, први цвјетови, активност птица и дивљачи...

Никола је најбољи примјер како са мало воље и труда може да се оплемени живот у трећем добу и како да му се дају квалитетни садржаји.

Сликарство

Невелика кућа на пропланку поред храстове шуме уређена је и опремљена са укусом. На зидовима доста Николиних графика старих мајевичких кућа, слика завичаја, манастира... Све је рађено тушем. Вели, сваку слику ради по мјесец или два. Полако и стрпљиво. На крају испадне право умјетничко дјело.

- Читам штампу, имам сада и интернет и сликам. Преко дана сам у природи. Уредио сам мале водоскоке, фонтане, мостове, стазе и клупе за одмор - каже Никола.

Vijest preuzeta sa "Glas Srpske

Srbi brane libijski narod

Radikali osudili napad na Libiju

Srpska radikalna stranka (SRS) osudila je danas, kako je navela, "zločinačku agresiju" SAD, Britanije i Francuske na Libiju i ukazala na to da Libiju bombarduju isti oni koji su bombardovali i Srbiju 1999. godine.

Kako je saopšteno iz SRS-a, član Predsedničkog kolegijuma radikala Boris Aleksić naglasio je na konferenciji za novinare da SAD, Britanija i Francuska ponovo ubijaju civile suverene zemlje kako bi nasilnim putem promenili sistem.

- Britanski ministar odbrane je otvoreno najavio zločin, da su spremni i da ubiju libijskog lidera Moamera el Gadifija. Cilj te zločinačke agresije je uklanjanje Gadafija, uprkos podršci naroda, kako bi oteli libijske naftne rezerve - kazao je Aleksić.

Radikali su, takodje, najoštrije osudili, kako smatraju, "sramno ponašanje režima predsednika Srbije Borisa Tadića", optužujući ga da je "zaveo sankcije Libiji po diktatu Brisela i Vašingtona, koji su bombardovali i Srbiju".

Aleksić je ocenio da je Gadafi "dokazani prijatelj Srbije", i podsetio da je libijski lider i za vreme blokada i sankcija, i za vreme bombardovanja "bio na našoj strani".

- Srpska radikalna stranka najiskrenije podržava libijskog lidera koji brani svoju zemlju i podržava volju libijskog naroda da na njenom čelu ostane dokazani borac protiv imperijalizma i globalizma Moamer el Gadafi - zaključio je Aleksić.

http://www.smedia.rs/vesti/vest/60073/SRS-Boris-Aleksic-Libija-napad-na-Libiju-Radikali-osudili-napad-na-Libiju.html

Porodična tragedija u Surčinu

Četvoro mrtvih, među kojima je i jedno dete, epilog su jutrošnje porodične svađe u beogradskom naselju Surčin.

Mesto uviđaja

Kako saznaje "Blic", stravična tragedija dogodila se u Ulici Palih boraca, kada je muškarac, rodom iz Bosne, hicima iz automatske puške ubio rođaka, njegovog sina i unuče, a zatim izvršio samoubistvo.

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura izjavila je da je ta služba prvi poziv dobila u 12.15, da je u Skojevskoj 25 upucano dete, koje je zatim prebačeno u ambulantu u Surčinu gde je konstatovana smrt.

“Oko 12.30 sati dobili smo poziv da se u Ulici Palih boraca dogodilo dvostruko ubistvo i samoubistvo”, rekla je Nada Macura.

Prema saopštenju beogradske policije, na licu mesta je utvrđeno da su "od posledica ranjavanja vatrenim oružjem smrtno stradali članovi porodice Mićić - Srećko (1956), Srđan (1982) i trogodišnje dete".

Nakon svađe, na njih je iz automatske puške pucao Cvijan Papulić (1954), iz Zvornika, (Bosna i Hercegovina), bivši pašenog Srećka Mićića, koji je nakon počinjenih ubistava, izvršio samoubistvo.

Uviđaj su obavili istražni sudija Višeg suda u Beogradu i specijalizovna služba Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd, a u toku je rasvetljavanje svih okolnosti ovog događaja, saopštila je policija.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/243007/Porodicna-tragedija-u-Surcinu--ubio-rodjaka-njegovog-sina-i-unuce-pa-sebe

Iz prošlih vremena

Dobrovoljni rad ili moranje

Sa akcije nasipanje puta Šipovače-Vražići.Salih Salkić sa omladicima i omladinkama.

Omladinci u akciji nasipanja platoa ispred doma.Traktorista Hajro Muminović.







U vremenima iza nas,u onom kako ga neki nazivaju "omraženom sistemu" velika pažnja posvećivala se uređenju sredine u kojoj živimo.Najveći dio poslova oko izgradnje infrastrukturnih objekata provodio se kroz dobrovoljni rad mještana svih generacija.

Dok je za neke je ovakva vrsta rada bila prilika da iskažu svoj patriotizam prema ondašnjoj domovini,drugima je ovo bilo dobrovoljno moranje.

Prvi dobrovoljni radovi poslije onoga rata obavljani su na kaldrmisanju puteva kroz naše mahale.Jedna od najkrupnijih investicija onoga vremena zasnovana na bazi dobrovoljnog "moranja" bila je izgradnja omladinskog doma sa pratećim prostorom:ambulantom,čitaonicom i mjesnim uredom.


Druga od krupnijih investicija s početka sedamdestih,bila je izgradnja vodovodne mreže kada su naša domaćinstva među prvima u kraju dobila tekuću vodu.


Osamdesetih se krenulo u izgradnju ambulante,gdje su mještani takođe,dali najveći udio u realizaciji ovog projekta.


Nakon raspada Jugoslavije dobrovoljni rad je otišao u prošlost i ostaje samo u sjećanjima nas koji smo na taj način stvarali bolje uslove za život na ovim prostorima.

Handžar divizija u Vražićima-Fašizam hvala ne.




Mnogi su je pokušavali,a i dan danas zdušno na tome rade,da pripadnike ove zloglasne divizije rehabilitiraju i javnosti prikažu zaštitnike muslimanskog naroda.Istorijske činjenice potvrđuju sasvim nešto drugačije.

Pored masovnih zločina koji su učinjeni Srbima,ova jedinica koja je djelovala pod zapovjedništvom 3.Reicha ,strijeljala je 27 (28) mještana (civila)Muslimana Vražića.

Ubijeni su što nisu podržavali fašističku ideologiju koju su tada pokušali nametnuti neki od Muslimanskih lidera ondašnjeg vremena.


Koliko se posvećuje pažnje ovom masakru nad nedužnim ljudima,a samim tim i antifašistički duh ,pokazuje stratište ubijenih.


Spomen ploča i spomenik sa ispisanim imenima ubijenih stiskani su u kut nekakvih dograđenih šupa na zgradi tržnog centra(Skadar na Bojani).


Da li će se sutra neko sjetiti ovog tužnog događaja i na prigodan način ga obiljažiti,ostaje da se vidi.


Da li će neko i dalje veličati handžar diviziju i doživljavati je kao oslobodioce muslimanskog življa,njegova je privatna stvar.


Za mene,a nadam se i veliku većinu mojih sugrađana i dalje važi:

Fašizam ,Hvala NE!





Šta pišu drugi


STRADANJE MJEŠTANA VRAŽIĆA I BRNJIKA

Na sličan način je stradalo muslimansko selo Vražići. Pripadnici zelenog kadra prikazali su SS jedinicama ovo selo kao partizansko. 18. marta u selo je pristigla jedinica 28.puka 13. SS "Handžar" divizije. Odmah po dolasku sve su mještane okupili u centru sela. Na postrojene nedužne ljude, koji nijesu htjeli da daju podatke o partizanima, odmah su otvorili vatru. Masa se uskomešala i počela da bježi. Tom prilikom ubijeno je 27 a ranjena 4 lica. Poslije ovog zločina neprijatelj se kraće vrijeme zadržao u selu, nastavljajući pojedinačna ubistva i pljačku. Tom prilikom uhvatili su sekretara KPJ Šeću Salkića i člana KPJ Mehmeda Ibriševića. Stavili su ih na tenk i sproveli u Čelić, a zat im u Brčko, gdje su ih strijeljali. Tako su Muslimani, pripadnici 13. SS "Handžar" divizije ubijali svoje sunarodnike, čija je jedino krivica što su saradnici ili simpatizeri NOP-a.
Musl imanska sela Vražići i Brnjik bila su poznata na Majevici kao partizanska. U njima su još prije rata bile organizovane ćelije KPJ. Ova sela su kroz cio rat bila na strani NOP-a. Veći broj njihovih živitelja bio je u jedinicama NOV i POJ. U tim selima često su boravile partizanske jedinice i sklanjani ranjenici. U više navrata su sela granatirana i bombardovana.

izvor:http://www.znaci.net/00001/103_2.pdf

Have you ever heard for massacre in Vrazici, on March 18. 1944.? In this Muslim village, 28 civilians were brutally assassinated by soldiers of I/28 SS Rgt. According to official report of Yugoslav Federal Commission for investigating crimes of Occupations forces and Collaborators (written in March 1947.), Handschar Division killed 1803 civilians. According to names of victims (which not all discovered), over 200 were Muslim Bosniaks (men and women, even a children). Report is, by the way, much exaggerated: Handschar Division was charged for all crimes in their operational zone, but many crimes actually committed Handschar's allied, Croatian Army, Ustashe, Chetniks and Muslim militia.

preneseno sa jednog stranog internet portala

Jezero u Vražićima ?

Izgleda da bi Vražići mogli dobiti i neku korist od posljednjih vremenskih neprilika.Naime,na jednoj njivi u neposrednoj blizini moje kuće počelo se akumulirati jedno omanje jezerce,ali ako se nastavi sa dotokom vode mogla bi ovo biti svojevrsna atrakcija u našemu mjestu.



Pored jezera koje će,zasigurno,izazvati pažnju ovdašnjih mještana,otkrio sam i jedan izvor (lokaciju za sada neću otkrivati.)





Kapacitet izvorišta velikih je razmjera tako da iz njega izvire jedan pravi potočić.

Koliko litara vode u minuti ističe,nemože se sa sigurnošću znati,ali po prvoj procjeni-puno.Da li će ovo da bude svojevrsno Vražićko "Vrelo Bosne" ostaje da se vidi

Jezero u Vražićima ?

Izgleda da bi Vražići mogli dobiti i neku korist od posljednjih vremenskih neprilika.Naime,na jednoj njivi u neposrednoj blizini moje kuće počelo se akumulirati jedno omanje jezerce,ali ako se nastavi sa dotokom vode mogla bi ovo biti svojevrsna atrakcija u našemu mjestu.



Pored jezera koje će,zasigurno,izazvati pažnju ovdašnjih mještana,otkrio sam i jedan izvor (lokaciju za sada neću otkrivati.)





Kapacitet izvorišta velikih je razmjera tako da iz njega izvire jedan pravi potočić.

Koliko litara vode u minuti ističe,nemože se sa sigurnošću znati,ali po prvoj procjeni-puno.Da li će ovo da bude svojevrsno Vražićko "Vrelo Bosne" ostaje da se vidi