Firiz-Zaboravljena igra

Jedna od zanimljivi i nekada jako poularni igara u našem selu i šire u okolini je igra Firiza.
Kako je dobila naziv nije mi poznato ali postoji jedna izreka u narodu za one koji su nešto žgrješili ako te udrim letićeš kao firiz.
Način ove igre malo liči na igru bezbola.Iglali su je i stari imladi uglavnom ljeti nedeljom ili nekim praznikom kada se nije radilo na polju.
Za igru je potrebno više igraća četvorica i više,što je više tim je igra zanimljivija.

Opis igre : Za igru je trebala jedna motka debljine oko tri do šetiri centimetra i duga oko jedan metar.
Ova motka se zvala "SOKA" i ona se udarala u zemlju tako da iznad zemlje ostane do sedamdeset centimetara.Zatim "Firiz"
jedan komad osješen od ove motke dužine do 8 centimetara koji se postavljao na tu motku.Bilo je potrebno još i "Čarke".
To su bile daske uglavnom se to uzimalo sa plota od prošća ili bih neko lijepo oblikovo kao veslo.Način igre je bio podjelilo bih se u dvije grupe.
Isti broj igrača,jedna grupa bih ušla u polje označeno za igru od prilike je bilo dugačko oko 20 metara i široko oko 5 metara.Iz protiviničke igre bih igrao jedan igrač koji bih udarao firiz.
Firiz bih se postavljao na motku "soku" i kao u golfu bih se udarao jednom manjom motkom dugackom oko 50 centimetara.
U polju bih ga dočekivali igrači protivničke igre i pokušavajući da ga zaustave sa daskom "čarkom",i ako uspiju da ga zustave onda se mjenja pozicija
igrača,ako ne onda se ide na "Solenje".To je pravilo tako nazvan a on je bilo da jedan od igrača baca firisz prema soki a protivnički igrač da ga u let zkači motko kojom je i udarao sa soke
i daga tko odbaci što dalje u polje. Ali ako ga neko od protivnički igrača zakači onda se mjenja pozicija kao i kada je udarao sa soke.Međutim ako pogodi firiz u soku ili bude blizu toliko blizu manje
od dužina motke kojom se udara, isto gubi se pozicija i mjenja se.Međutim ako ga zakači u leti i on odleti tako netaknut od protivnički igrača onda se prelazi u mjerenje motkom od soke do mjesta gde je pao firiz. To se boduje tako jedna bod za jednu dužinu motke.
I tako bi h se igralo do dvjesto bodova. Koja grupa prije dobije te bodove ona je pobjednik

http://www.crnoblato.com/modules.php?name=Encyclopedia&op=content&tid=2

Pojavio se dabar

Pojava dabra u rijeci kod Tuzle obradovala je ekološki osviještene. Naime, ova rijetka vrsta je već više od stotinu godina gotovo istrebljena. Nakon što se 2005. godine pojavio kod Donjeg Vakufa, dabar se pojavio i u blizini Tuzle, javlja FTV.

„Ovo je prvi put da sam uživo vidio takvu životinju. Sigurno ne živi tu sam. Znači, postoji mogućnost da se, eto, pohvalimo da i u našoj opštini imamo stanište dabrova“, kaže dr. Dragoljub Todorović iz Veterinarske stanice Tuzla.

Mještani su iznenađeni, a vjeruju se da je dabar napustio stanište dok je čišćen pojas uz rijeku i paljeno rastinje. Bez prirodnog staništa ne može opstati i treba ga vratiti u rijeku, jer je on trajno zaštićena vrsta, kažu veterinari.

(tuzlarije.net)

NK Vražići doživjeli poraz u nastavku sezone

Fudbaleri NK Vražići-a su u prvoj utakmici nastavka sezone Prve Lige TK grupa sjever doživjeli poraz u gostima od ekipe Međiđe iz Gradačca. Za NK Vražići 92 su nastupili:

LAKIĆ, MUJKIĆ, GAŠO, BEŠIĆ, ZEHEROVIĆ, ARNAUTOVIĆ ( od 75 SLOMIĆ SEMIR ), MRKALJEVIC, LJALJIC, SLOMIĆ N., SLOMIĆ.E., ĐONLIĆ. Utakmica je odigrana na veoma teškom terenu ali to nije spriječilo igrače obje ekipe da naprave par lijepih akcija. U prvom poluvremenu igrači NK Vražića propustili su tri bolje akcije ali na kraju poluvremena rezultat je ostao nepromijenjen. U drugom poluvremenu domaći igrači su krenuli malo oštrije, pravili su pritisak na gol NK Vražića, ali i na sudije. Oko 70. minuti sviran je penal za domaćine. Bio je to pravi domaćinski penal koji se nažalost u našoj ligi svira. Odmah nakon iskorišćenog penala domaći igrači i dalje prave pritisak i postižu drugi gol. Nakon dva brza primljena gola nogometaši NK.Vražića nisu se predavali, i dalje su igrali svoju igru koja će im se ubrzo isplatiti. U 80. minuti taj trud se isplatio i nogometaši NK Vražića smanjuju rezultat na 2:1. Gol je postigao SLOMIĆ NERMIN (ŠKORO). Do kraja utakmice naša ekipa nije uspjela izjednačiti rezultat i utakmica je završena rezultatom 2:1. Sljedeću utakmicuNK Vražići 92 igraju kod kuće gdje dočekuju DOBOJ ISTOK

http://www.vrazici-x.info/

Таблу и креду замијенио воћњацима

ЛОПAРЕ - На обронцима Мајевице стигао кукуријек, висибаба и јагорчевина, а лијеска је већ изресала. То су сигурни показатељи да се ближи прољеће. За вриједне домаћине и "звоно" да је дошло вријеме за радове у воћњацима, двориштима, пчелињацима и на њивама.

Судећи по пословима у дворишту наставника у пензији Николе Радовановића из Прибоја код Лопара, ови вјесници прољећа поодавно су зазвонили, јер он увелико уређује засад шљива, орезује воће, уређује растиње и цвијеће око куће и припрема се да ускоро отвори и пчелиње кошнице.

- Посла увијек има, али не треба претјерано и кампањски радити. Вриједи добро испланирати шта би требало да се уради, а онда полако, сваки дан, обављати посао за послом. Тако нешто снажи човјека, испуњава га задовољством и чини га срећним - каже Никола Радовановић. Његов животни пут скоро је истовјетан са каријерама свих просвјетних радника: школовање, посао по декрету, напредовање у струци, заснивање породице и повлачење у пензију.

Никола је послије завршене учитељске школе у Тузли био учитељ у бројним мајевичким селима, а послије завршетка студија математике и физике скрасио се у великом калесијском селу Тојшићи. Био је директор школа у Прибоју и у предграђу Тузле, а онда се поново дохватио дневника, па је предавао још и ликовно васпитање и техничко образовање, а онда пензија. Супруга му још ради у школи, али му помаже у пословима око куће.

Скоро да нема области у којој се Радовановић није огледао. Биљежи доста о свом крају. Значајно је помогао писање монографије прибојске школе, а сада води метеоролошки дневник. Зато смо и причу о Николи почели с вјесницима прољећа, јер је све то записано у његовим свескама дневне температуре, падавине, мразеви, први цвјетови, активност птица и дивљачи...

Никола је најбољи примјер како са мало воље и труда може да се оплемени живот у трећем добу и како да му се дају квалитетни садржаји.

Сликарство

Невелика кућа на пропланку поред храстове шуме уређена је и опремљена са укусом. На зидовима доста Николиних графика старих мајевичких кућа, слика завичаја, манастира... Све је рађено тушем. Вели, сваку слику ради по мјесец или два. Полако и стрпљиво. На крају испадне право умјетничко дјело.

- Читам штампу, имам сада и интернет и сликам. Преко дана сам у природи. Уредио сам мале водоскоке, фонтане, мостове, стазе и клупе за одмор - каже Никола.

Vijest preuzeta sa "Glas Srpske

Srbi brane libijski narod

Radikali osudili napad na Libiju

Srpska radikalna stranka (SRS) osudila je danas, kako je navela, "zločinačku agresiju" SAD, Britanije i Francuske na Libiju i ukazala na to da Libiju bombarduju isti oni koji su bombardovali i Srbiju 1999. godine.

Kako je saopšteno iz SRS-a, član Predsedničkog kolegijuma radikala Boris Aleksić naglasio je na konferenciji za novinare da SAD, Britanija i Francuska ponovo ubijaju civile suverene zemlje kako bi nasilnim putem promenili sistem.

- Britanski ministar odbrane je otvoreno najavio zločin, da su spremni i da ubiju libijskog lidera Moamera el Gadifija. Cilj te zločinačke agresije je uklanjanje Gadafija, uprkos podršci naroda, kako bi oteli libijske naftne rezerve - kazao je Aleksić.

Radikali su, takodje, najoštrije osudili, kako smatraju, "sramno ponašanje režima predsednika Srbije Borisa Tadića", optužujući ga da je "zaveo sankcije Libiji po diktatu Brisela i Vašingtona, koji su bombardovali i Srbiju".

Aleksić je ocenio da je Gadafi "dokazani prijatelj Srbije", i podsetio da je libijski lider i za vreme blokada i sankcija, i za vreme bombardovanja "bio na našoj strani".

- Srpska radikalna stranka najiskrenije podržava libijskog lidera koji brani svoju zemlju i podržava volju libijskog naroda da na njenom čelu ostane dokazani borac protiv imperijalizma i globalizma Moamer el Gadafi - zaključio je Aleksić.

http://www.smedia.rs/vesti/vest/60073/SRS-Boris-Aleksic-Libija-napad-na-Libiju-Radikali-osudili-napad-na-Libiju.html

Porodična tragedija u Surčinu

Četvoro mrtvih, među kojima je i jedno dete, epilog su jutrošnje porodične svađe u beogradskom naselju Surčin.

Mesto uviđaja

Kako saznaje "Blic", stravična tragedija dogodila se u Ulici Palih boraca, kada je muškarac, rodom iz Bosne, hicima iz automatske puške ubio rođaka, njegovog sina i unuče, a zatim izvršio samoubistvo.

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura izjavila je da je ta služba prvi poziv dobila u 12.15, da je u Skojevskoj 25 upucano dete, koje je zatim prebačeno u ambulantu u Surčinu gde je konstatovana smrt.

“Oko 12.30 sati dobili smo poziv da se u Ulici Palih boraca dogodilo dvostruko ubistvo i samoubistvo”, rekla je Nada Macura.

Prema saopštenju beogradske policije, na licu mesta je utvrđeno da su "od posledica ranjavanja vatrenim oružjem smrtno stradali članovi porodice Mićić - Srećko (1956), Srđan (1982) i trogodišnje dete".

Nakon svađe, na njih je iz automatske puške pucao Cvijan Papulić (1954), iz Zvornika, (Bosna i Hercegovina), bivši pašenog Srećka Mićića, koji je nakon počinjenih ubistava, izvršio samoubistvo.

Uviđaj su obavili istražni sudija Višeg suda u Beogradu i specijalizovna služba Uprave kriminalističke policije PU za grad Beograd, a u toku je rasvetljavanje svih okolnosti ovog događaja, saopštila je policija.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/243007/Porodicna-tragedija-u-Surcinu--ubio-rodjaka-njegovog-sina-i-unuce-pa-sebe

Iz prošlih vremena

Dobrovoljni rad ili moranje

Sa akcije nasipanje puta Šipovače-Vražići.Salih Salkić sa omladicima i omladinkama.

Omladinci u akciji nasipanja platoa ispred doma.Traktorista Hajro Muminović.







U vremenima iza nas,u onom kako ga neki nazivaju "omraženom sistemu" velika pažnja posvećivala se uređenju sredine u kojoj živimo.Najveći dio poslova oko izgradnje infrastrukturnih objekata provodio se kroz dobrovoljni rad mještana svih generacija.

Dok je za neke je ovakva vrsta rada bila prilika da iskažu svoj patriotizam prema ondašnjoj domovini,drugima je ovo bilo dobrovoljno moranje.

Prvi dobrovoljni radovi poslije onoga rata obavljani su na kaldrmisanju puteva kroz naše mahale.Jedna od najkrupnijih investicija onoga vremena zasnovana na bazi dobrovoljnog "moranja" bila je izgradnja omladinskog doma sa pratećim prostorom:ambulantom,čitaonicom i mjesnim uredom.


Druga od krupnijih investicija s početka sedamdestih,bila je izgradnja vodovodne mreže kada su naša domaćinstva među prvima u kraju dobila tekuću vodu.


Osamdesetih se krenulo u izgradnju ambulante,gdje su mještani takođe,dali najveći udio u realizaciji ovog projekta.


Nakon raspada Jugoslavije dobrovoljni rad je otišao u prošlost i ostaje samo u sjećanjima nas koji smo na taj način stvarali bolje uslove za život na ovim prostorima.

Handžar divizija u Vražićima-Fašizam hvala ne.




Mnogi su je pokušavali,a i dan danas zdušno na tome rade,da pripadnike ove zloglasne divizije rehabilitiraju i javnosti prikažu zaštitnike muslimanskog naroda.Istorijske činjenice potvrđuju sasvim nešto drugačije.

Pored masovnih zločina koji su učinjeni Srbima,ova jedinica koja je djelovala pod zapovjedništvom 3.Reicha ,strijeljala je 27 (28) mještana (civila)Muslimana Vražića.

Ubijeni su što nisu podržavali fašističku ideologiju koju su tada pokušali nametnuti neki od Muslimanskih lidera ondašnjeg vremena.


Koliko se posvećuje pažnje ovom masakru nad nedužnim ljudima,a samim tim i antifašistički duh ,pokazuje stratište ubijenih.


Spomen ploča i spomenik sa ispisanim imenima ubijenih stiskani su u kut nekakvih dograđenih šupa na zgradi tržnog centra(Skadar na Bojani).


Da li će se sutra neko sjetiti ovog tužnog događaja i na prigodan način ga obiljažiti,ostaje da se vidi.


Da li će neko i dalje veličati handžar diviziju i doživljavati je kao oslobodioce muslimanskog življa,njegova je privatna stvar.


Za mene,a nadam se i veliku većinu mojih sugrađana i dalje važi:

Fašizam ,Hvala NE!





Šta pišu drugi


STRADANJE MJEŠTANA VRAŽIĆA I BRNJIKA

Na sličan način je stradalo muslimansko selo Vražići. Pripadnici zelenog kadra prikazali su SS jedinicama ovo selo kao partizansko. 18. marta u selo je pristigla jedinica 28.puka 13. SS "Handžar" divizije. Odmah po dolasku sve su mještane okupili u centru sela. Na postrojene nedužne ljude, koji nijesu htjeli da daju podatke o partizanima, odmah su otvorili vatru. Masa se uskomešala i počela da bježi. Tom prilikom ubijeno je 27 a ranjena 4 lica. Poslije ovog zločina neprijatelj se kraće vrijeme zadržao u selu, nastavljajući pojedinačna ubistva i pljačku. Tom prilikom uhvatili su sekretara KPJ Šeću Salkića i člana KPJ Mehmeda Ibriševića. Stavili su ih na tenk i sproveli u Čelić, a zat im u Brčko, gdje su ih strijeljali. Tako su Muslimani, pripadnici 13. SS "Handžar" divizije ubijali svoje sunarodnike, čija je jedino krivica što su saradnici ili simpatizeri NOP-a.
Musl imanska sela Vražići i Brnjik bila su poznata na Majevici kao partizanska. U njima su još prije rata bile organizovane ćelije KPJ. Ova sela su kroz cio rat bila na strani NOP-a. Veći broj njihovih živitelja bio je u jedinicama NOV i POJ. U tim selima često su boravile partizanske jedinice i sklanjani ranjenici. U više navrata su sela granatirana i bombardovana.

izvor:http://www.znaci.net/00001/103_2.pdf

Have you ever heard for massacre in Vrazici, on March 18. 1944.? In this Muslim village, 28 civilians were brutally assassinated by soldiers of I/28 SS Rgt. According to official report of Yugoslav Federal Commission for investigating crimes of Occupations forces and Collaborators (written in March 1947.), Handschar Division killed 1803 civilians. According to names of victims (which not all discovered), over 200 were Muslim Bosniaks (men and women, even a children). Report is, by the way, much exaggerated: Handschar Division was charged for all crimes in their operational zone, but many crimes actually committed Handschar's allied, Croatian Army, Ustashe, Chetniks and Muslim militia.

preneseno sa jednog stranog internet portala