Nevrijeme u Tuzli

Nakon sunčanog vremena sa visokim temperaturama Tuzlu je u poslijepodnevnim satima zahvatilo nevrijeme sa vjetrom i gradom. Iznenađeni građana koji su se zatekli na ulici sklonili su se u tržne centre i ostale javne objekte. Veća šteta nije zabilježena.

Nebo prije nevremena




A.M.

(tuzlarije.net)

Ugljevik-Počeli Dani Harmonike

U organizaciji Osnovne muzičke škole ,,Kornelije Stanković", u Ugljeviku je sinoć otvoren Treći međunarodni muzički festival "Dani harmonike", najveća muzička svečanost u BiH posvećena harmonici koji će za pet dana okupiti preko 200 izvođača i takmičara iz 12 evropskih zemalja. Pored takmičara solista i kamernih sastava, veliki doprinos manifestaciji daće eminentni stručnjaci iz oblasti harmonike kao što su uvaženi profesori iz Ukrajine Vladimir Murza i Vladimir Olejnik te Rus Aleksandar Skljarov.

U prepunoj sali ugljevičkog Centra za kulturu ,,Filip Višnjić" sinoć je načelnik opštine Vasilije Perić festval proglasio otvorenim.

- Ponosni smo što, iako smo mala opština, imamo Osnovnu muzičku školu ,,Kornelije Stanković i vrsne muzičke stručnjake i izvođače koji su nas zavidnim novoom umjetničkog znanja predstavljali u regionu i svijetu, istakao je načelnik Perić na otvaranju.

Ponosni smo, dodao je načelnik, i to što po treći put možemo biti dobri domaćini za preko 200 takmičara i predavača iz 12 evropskih zemalja.

- U opštini smo prepoznali kvalitet i osjetili potrebu da podržimo ovakve skupove jer je naša obaveza da ističemo i pomažemo one koji su najbolji, naglasio načelnik opštine Ugljevik koja je generalni pokrovitelj ove manifestacije.

Profesor na Muzičkoj akademiji u Odesi Vladimir Murza je primijetio da se za tri godine, koliko dolazi na festival u Ugljevik, broj učesnika utrostručio kao i kvalitet svirke.

- Kvalitet je svake godine sve bolji a interesovanje za nastup sve veće i to govori sve o festivalu koji je organizovala Muzička škola ,,Kornelije Stanković", čiji je direktor i profesor Slaviša Perić doktorirao u Ukrajini, istakao je Murza, profesor poznat po mnogim osvojenim nagradama na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Ovaj istaknuti ukrajinski umjetnik održanje narednih dana u Ugljeviku i javne časove harmonike.

Pored profesora Murze, mnogobrojnoj publici na otvaranju predstavili su se svirkom i njegov sin Aleksandar Murza te solisti i orkestar Muzičke škole ,,Kornelije Stanković".

Danas, drugog dana manifestacije, planirano da se održi javni čas harmonike dok će u večernjim časovima biti održana tri koncerta. Publici će se predstaviti Trio ,,Pulsacion" i Miodrag Krstić iz Srbije kao i Ansambl harmonika iz Mađarske.

Subota i nedjelja predviđeni su za takmičenje kamernih sastava i solista, dok su večernji časovi predviđeni za koncerte, U ponedjeljak, poslednjeg dana, svečanost će biti prenesena u susjednu Bijeljinu gdje će biti održana konferencija o temi ,,Popularizacija harmonike na Balkanu" i koncert učenika laureata.

http://www.skalaradio.net/ugljevik-info/371-dani-harmonike-ugljevik-2011.html

Tuzlak,predsjedavajući državnog parlamenta

Predstavnički dom Parlamenta BiH konačno ima rukovodstvo. Izabrano je u nastavku konstituirajuće sjednice koju je na inicijativu SDS-a sazvao Adnan Bašić, privremeni predsjedavajući ovog doma. Predsjedavajući u ovom sazivu bit će Denis Bećirović (SDP), odlučili su poslanici tog doma. Zamjenici su mu Milorad Živković i Božo Ljubić.

Za Bećirovića je glasalo 27 poslanika, devet ih je bilo protiv, a jedan suzdržan.

Bećirović je dobio 21 glas iz FBiH i šest iz Republike Srpske.

Za prvog zamjenika predsjedavajućeg je s 37 glasova za i jednim suzdržanim izabran Milorad Živković (SNSD). Za Živkovića je glasalo 25 poslanika iz FBiH te 12 iz RS-a.

Kandidat za drugog zamjenika predsjedavajućeg Zvonko Jurišić (HSP) dobio je 22 glasa "za", 16 "protiv" i jedan suzdržan. Ista situacija bila je i s glasovima za Božu Ljubića (HDZ1990) koji je također osvojio 22 glasa "za", 16 "protiv" i jedan suzdržan. Ni jedan ni drugi kandidat u prvom krugu nisu imali entitetsku većinu.

Glasanje je nastavljeno u drugom krugu i rezultiralo je biranjem Bože Ljubića na funkciju drugog zamjenika predsjedavajućeg Doma.

Novoimenovani predsjedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Denis Bećirović izrazio je zadovljostvo činjenicom da je danas konstituisan Predstavnički dom BiH.

"Veoma je važno za BiH da je danas konstituisan Predstavnički dom ali nema mjesta nikakvom slavlju i euforiji, velikim riječima i obećanjima. Predstoji mnogo posla i neophodno je u narednom periodu da prionemo na realizaciju naših strateških ciljeva svih naroda i građana a to je put zemlje ka Evropskoj uniji i NATO-u", rekao je Bećirović.

On je naglasio da se pitanje saradnje novoizabranog rukovodstva Predstavničkog doma ne mora postavljati, jer su svi njegovi članovi izabrani na demokratski način i svi su dužni u interesu svih naroda i građana BiH da sarađuju na dobrobit svih.

"Dobili smo rukovodstvo Predstavničkog doma, a kada je riječ o Savjetu ministara BiH to je pitanje još otvoreno ali poslije današnjeg događaja očekujem da ćemo ubrzati i taj proces", rekao je Bećirović.

Govoreći o prioritetima u narednom periodu Bećirović je naglasio da su se zakoni na čekanju nagomilali u Parlamentarnoj skupštini BiH, te da novi saziv treba sada i da formira komisije kako bi BiH imala predstavnike u međunarodnim institucijama.

"Očekujem da ćemo u relativno kratkom roku formirati Dom naroda i imati zakonodavni proces u punom obimu. Ponudiću kolegama u Kolegijumu da već u ponedeljak 23. maja obavimo konsultacije u najkraćem mogućem roku zakažemo sjednicu Kolegijuma a nakon toga i sjednicu Predstavničkog doma ", dodao je Bećirović.

(tuzlarije.net - FENA/SRNA)

O Loparama

Општина Лопаре се налази у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине (БиХ) и дио је ентитета Република Српска (РС). У току 1992. године, од територије некадашње општине Лопаре настале су двије општине, и то општина Лопаре у РС и општина Челић која је дио Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ). Садашња општина Лопаре заузима површину од 299,8 км² и граничи с општинама Угљевик и Бијељина у РС, Теочак, Сапна, Тузла и Челић у ФБиХ, те са Дистриктом Брчко.

Општина је смјештена на прелазу планине Мајевице ка равницама Семберији и Посавини, и представља средиште овог дијела Подмајевице. Цијело подручје карактерише велики број мањих водених токова, а кроз град Лопаре протиче ријека Гњица. Град Лопаре се налази на просјечној надморској висини од 235 м. Природни ресурси којим располаже општина Лопаре су пољопривредно земљиште, шуме и камен, док у мањем и неиспитаном обиму има камене соли и руде угља.

Кроз општину пролази регионални пут Тузла–Брчко и магистрални пут Бијељина–Тузла. Дужина категорисане путне мреже на подручју општине износи 204 км , а има и 333 км некатегорисаних путева

http://www.opstinalopare.com/index.html

Demant povodom priloga u dnevniku BN TV od 15.05.

Fondacija Istina Pravda Pomirenje uputila je danas demant BN TV povodom njenog priloga o godišnjici bitke na Brčanskoj Malti emitovanog u dnevniku ove televizije u nedjelju 15.5.2011. godine.
Demant Fondacije IPP u nastavku prenosimo u cijelosti.

---

U Dnevniku BN televizije od 15.05.2011 emitovan je prilog vašeg novinara Marka Radoje o događajima od 15. maja 1992. godine. Ne želimo ovom prilikom polemisati na sa jednom žrtvom i njenom verzijom stradanja na Brčanskoj Malti. Skrećemo Vam pažnju na manipulaciju autora tog priloga koji priču o „Tuzlanskoj koloni“ garnira podacima koji imaju za cilj produbljavanje mržnje i zbunjivanje žrtava. Nejasno je gdje je autor našao podatak da je postojao sporazum o povlačenju JNA kada je svojom presudom Apelacioni sud u Beogradu, u predmetu Jurišić, definitivno potvrdio da takav sporazum nije postojao, kao što nije postojao nikakav sporazum između komadanta Kasarne „Husinska buna“, Milete Dubajića i gradskih vlasti Tuzle. Takvih dokumenata nema i o njima samo priča komandant Dubajić.

Posebno je zastrašujuća svjesna manipulacija žrtvama i javnošću kada se iznosi novinarski stav bez pozivanja na bilo kakav izvor, citiram:

„Pripadnici TO Tuzle su išli duž zaustavljene kolone i ranjene vojnike brutalno likvidirali u vozilima. Na putu za bolnicu u sanitetskom vozilu ubijeno je 17 ranjenika udarcem ćekićem u čelo, a tijela su noću odvožena na gradsku deponiju i zatrpana buldožerom. Na audio zapisima zabilježeno je kako dežurni u Operativnom centru Štaba Javne bezbjednosti Tuzla, Ilija Jurišić, naređuje napad na kolonu navodećiu pri tom i komande kao što su „pucaj“ i „ne dovodi“ iz čega se može zaključiti da nije želio žive zarobljenike“.

Dakle, ovakve monstruozne konstrukcije može imati bilo ko, ali njihovo medijsko plasiranje, bez ikakve provjere, samo je u funkciji nove manipulacije žrtvama Brčanske Malte. Profesionalna obaveza redakcije i reportera je bila takve tvrdnje potkrijepiti dokumentima kao što je spomenuti audio-zapis. Ako već niste publici ponudili mogućnost da svojim ušima provjeri sadržaj navodnih audio-snimka onda Vas molim da to proslijedite nadležnim tužilaštvima, jer ćete im olakšati posao u traganju za odgovorom ko je kriv za stradanja na Brčanskoj Malti.

Takav dokument ne postoji nigdje nego je plod novinarske mašte koja je bila u funkciji podsticanja mržnje i bježanja od pune istine o tome šta se desilo 15. maja 1992. Žalosno je da se to radi i 19 godina nakon događaja na Brčanskoj Malti.

S poštovanjem

Sinan Alić, predsjednik
Fondacije Istina Pravda Pomirenje
Tuzla, 17.05.2011.

(tuzlarije.net)

DANI HARMONIKE - UGLJEVIK 2011

http://www.skalaradio.net/ugljevik-info/371-dani-harmonike-ugljevik-2011.html

Ugljevik će od 19-23.maja 2011.godine biti domaćin III međunarodnog muzičkog festivala “Dani harmonike”. Organizatori festivala, Osnovna muzička škola “Kornelije Stanković” i Centar za kulturu “Filip Višnjić”, najavljuju bogat muzički sadržaj u okviru koga će se publici predstaviti zvučna imena iz svijeta muzike-Aleksandar Skrljarov ( Rusija ), Vladimir Murza ( Ukrajina) i Vladimir Olejnik ( Ukrajina ).Na festivalu će učestvovati ansambl harmonika iz Mađarske, trio iz Srbije, ansambl klasične harmonike iz Sarajeva…

Festival obuhvata takmičenje solista i kamernih sastava osnovnih i srednjih muzičkih škola, koncerte, predavanja, ljetnu školu harmonike

Več viđeno-pljačka na fudbalski način

NS TK i Miralem Golać opljačkali NK “Čelić”
Posted on Celic-Online.com

U subotu je na SRC „Mehmedalija Muratović Ćopak“ u Čeliću zabilježen jedan sramotan i u najmanju ruku kriminalan događaj koji se prepričava u različitim verzijama, onako kako kome odgovara i kako je ko uvidio datu situaciju.
Naime, trebala se odigrati derbi utakmica između domaće ekipe NK „Čelić“ i gostiju iz Klokotnice NK „Doboj Istok“. Ekipa Doboj Istoka, koja je u jesenjem dijelu sezone zauzimala tek sedmo mjesto i zaostajala za tada vodećom ekipom NK „Vražići 92“ čitavih šest poena, u proljetnom dijelu sezone na senzacionalan i veoma kukavički način uspjela je doći u borbu za prvo mjesto i ulazak u razigravanje sa prvakom prve kantonalne lige – grupa JUG.
Ništa ne bi bilo sporno da je ekipa Doboj Istoka pokazala neki kvalitet i superiornost u odnosu na Vražiće, Orahovicu, Izbor i Čelić, da su igrali na terenu onako kako igraju iza kulisa ove šarade što se Kantonalnom ligom zove. U drugom dijelu sezone ekipa i uprava Doboj Istoka, uz očiglednu podršku Midhata Arnautovića /generalnog sekretara NS TK/ (podrška = DEBELO UZIMANJE MITA OD DOBOJ ISTOKA), izazvali su uz pomoć sudija: tuču u Vražićima, krađu bodova u Brčkom kod Izbora, prekid u Vidi i u subotu prekid u Čeliću.

Glavni sudija subotnje utakmice, Miralem Golać, dobio je cca 3,000 KM u zamjenu za prekid/tri boda u Čeliću i ovjeru prvog mjesta osrednjoj ekipici Doboj Istoka. Ovaj sudac, inače sin nekadašnjeg glavešine i lopine iz NS TK Huse Golaća poznat je i od ranije kao osoba „lakog morala“ i velikih novčanih apetita, pa i nije čudno što je baš on delegiran za ovu utakmicu „za prvaka“ u Čeliću.

Sudeći prema video snimci koju smo dobili od jednog navijača NK Čelića, sudac (čitaj LOPOV) nije imao za pravo LAGATI da ga je trener domaćih udario, nije imao za pravo prekinuti utakmicu na tridesetak i više minuta i povući se u svlačionicu te tražiti unaprijed naručenu pomoć Specijalne jedinice MUP-a TK.
Još ostaje da vidimo šta će se desiti sa LOPOVOM Golaćem i ostalim LOPOVIMA u NS TK. Ovakav rasplet situacije ni sam Hičkok ne bi mogao osmisliti i ne bi čudilo kada bi uprava NK „Čelić“ odlučila istupiti iz lige, jer ovakvo takmičenje nema smisla.

Jedna od svijetlih tački ovog troboja (NK Čelić protiv NK Doboj Isto i Miralem Golać) bili su navijači NK Čelića koji su svoju ekipu i trenera podržali i bili na strani pravde. Zbog ovakvih momenata, odavanje počasti i podrška voljenom klubu, se ustvari i gra nogomet/fudbal, ali je sve manje i manje ovih situacija, a sve više i više LOPOVLUKA od strane sudija i čelnika i moćnika nogometnih/fudbalskih saveza.

Prijedlog:
U cilju smanjivanja troškova svih klubova raspisati tender na kojem bi najbolji i najviši ponuđač osvojio prvo mjesto i razigravanje na Tušnju.

Koordinacija boračkih organizacija i udruženja općine Tuzla Saopštenje za javnost u povodu 15. maja

15. maj je godinama predmet političkih manipulacija. Mediji Republike Srpske hoće na silu žrtvu proglasiti krivcem i to putem neprekidnih ponavljanja laži. Nisu im dovoljni ni stavovi Međunarodnog tribunala u Hagu, ni stavovi Suda u Londonu pa čak ni stavovi Vrhovnog suda Beograda. Zato još jednom podsjećamo:

Do 1.maja 1992.godine različite vojne i paravojne formacije iz Srbije, potpomognute paravojnim formacijama Radovana Karadžića iz BiH, napali su i okupirali u toku aprila do 15.maja 1992. veliki broj bosanskohercegovačkih gradova i u njima počinili ratne zločine. Ovo je Haški tribunal u velikom broju svojih presuda pravosnažno dokazao.

Godinama slušamo laži o tome kako je u Tuzli napadnuta kolona JNA. Napominjemo da se ne radi o koloni JNA i da se ne radi o napadu, nego opostupanju legalne policije u nužnoj odbrani. Od kraja aprila JNA ne postoji ni de iure ni de facto tj. od donošenja Ustava Savezne Republike Jugoslavije (27.4.1992.) kojim je definisano da ova država ( Srbija i Crna Gora) ima Vojsku Jugoslavije.

Dakle, od kraja aprila a pogotovo 15.maja 1992. godine, u tuzlanskoj Kasarni nije bilo vojnika JNA nego su to bili samo pripadnici Karadžićeve i Mladićeve paravojske osnovane 12.5. 1992. i pripadnici vojske SRJ, tj. strane vojne sile.

Dosta je ponavljanja laži da su pripadnici ove dvije vojske napadnuti od tuzlanske policije. Tuzlanski policajci su pripadnici MUP-a BiH tj. Stanice javne bezbjednosti Tuzla. Tog dana, kao i nekoliko dana prije, kao i nekoliko dana poslije, propratili su veliki broj kolona Vojske SRJ na putu za Srbiju. Takvu namjeru su imali i sa spornom kolonom. Medjutim, krivicom komandanta Kasarne Mileta Dubajića došlo je do incidenta. On je prvo natovario granate, municiju, benzin i druga eksplozivna sredstva na obične kamione, a zatim na te kamione poredao svoje ljude. Sebe je smjestio u sigurno oklopno vozilo. Dio vojnika koji su bili pod njegovom komandom otvorio je vatru na tuzlanske policajce. Tom prilikom pogodili su 20 policajaca.Ubili su 4 policajca i jednog civila, a 16 policajaca teže i lakše ranili. Tek tada, a postupajući u nužnoj odbrani,tuzlanski policajci su na vatru uzvratili vatrom. Bili su svi iznenađeni lančanom eksplozijom eksplozivnih sredstava koje je nezakonito natovario Mile Dubajić i od čega je poginulo najviše ljudi. Svi zajedno sklonili su se u iste zgrade i jedni drugima ukazivali pomoć, a svi ranjeni bili su u istim bolničkim sobama. Sutradan je uviđaj izvršila zajednička komisija. Zdravi vojnici Mileta Dubajića (njih preko 200) su autobusom Gradskog saobraćajnog preduzeća Tuzla odveženi u pravcu Požarnice.Isto se postupilo i sa ranjenicima nakon njihovog izlječenja. Koordinacija boračkih udruženja Tuzla bi voljela da Dubajić nije nezakonito natovario eksplozivna sredstva i na ta sredstva žive ljude, da njegovi vojnici nisu napali regularnu policiju Tuzle i da konačno niko nije poginuo. Nažalost, poginulih je bilo na obje strane.
Posebno nas vrijeđa što pojedinci majke nazivaju srpskim, bošnjačkim ili hrvatskim. Majka je majka i svaka majka jednako plače i mi razumijemo potrebu majki i porodica poginulih da ukažu poštovanje svojim najmilijim. Porodicama poginulih iz RS-a mi ćemo svaki put poželjeti ljudski prijem. Nas vrijeđa politika koja, da bi sakrila krivicu Mileta Dubajića, javnosti potura imena apsolutno nevinih ljudi.

Od Tužiteljstva BiH očekujemo da postupi po krivičnoj prijavi koju je Fondacija Istina, pravda i pomirenje, podnijela protiv Mileta Dubajića i drugih.

(tuzlarije.net)

Nana Rabija iz Velina Sela u Karađorđevu se obrela iz ljubavi

Rabija Bećirović: Napustila rodno Velino Selo kod Čelića

Prije više od 50 godina najstarija Bošnjakinja iz ovog mjesta u Srbiji s mužem stigla u Karađorđevo

Na prste jedne ruke mogu se nabrojati Bošnjaci koji žive u Karađorđevu. To pitoreskno selo u blizini Bačke Palanke u historiji je poznato i kao mjesto gdje su prije 20 godina Slobodan Milošević i Franjo Tuđman pokušavali dijeliti Bosnu i Hercegovinu. Prije nekoliko dana bilo je i mjesto trilateralnog sastanka predsjednika Srbije, Turske i BiH.

U vrijeme kada su Tuđman i Milošević dolazili, prema papirima ovog bačkog sela, u Karađorđevu je živjelo desetak bošnjačkih porodica.

Knjige dalje kažu da je u Karađorđevu 2002. bilo osam Bošnjaka i jedan Musliman. Danas ih je još manje. Rabija Bećirević prije više od 50 godina došla je u ovo selo.

- Plakala sam. Moje dijete, ne pitaj me koliko sam dugo plakala. Nisam se mogla naviknuti. U moje Velino Selo kod Čelića, mogao si s kuće na kuću da prelaziš koliko je gusto naseljeno. A ovdje je sve široko počinje priču ova 81-godišnjakinja.

Goblen na zidu

Sjedimo za stolom, u njenom dnevnom boravku. Unuka Alisa marljivo čisti dok mi pričamo. Soba je skromna i puna uspomena. Na jednom je zidu goblen na kojem je džamija. Rabija nije sigurna o kojoj se džamiji radi, a ni goblen nije njenih ruku djelo.

- Izvezla ga je moja kćerka Sadija. Ona je udata. Za Mađara. Dobar čovjek. Imaju dvoje djece. Alisu zovnem da mi počisti kuću. A sin, moj unuk, zove se Alen - priča Rabija.

Na zidovima ramovi načičkani slikama. Neke u boji. Neke crno-bijele. Godine i ne utječu na njenu vitalnost, mada čine svoje.

- Uh, moje dijete. Pijem ti po četiri tablete dnevno. Imam ja još unuka. Prije mjesec dana rođeno je još jedno. Kako se ono zove, Alisa? Ma, dali su mu ime iz neke turske serije. Boga mi, ne mogu da se sjetim kako se dijete zove - kaže.

„Spašava“ je Alisa. Ali, ni ona ne može da se sjeti imena djeteta. Rabija se u Karađorđevu obrela zbog ljubavi. Doveo je njen muž Alija. On je mrtav već 12 godina, a Rabija priča da je Čelić morao napustiti zato što ga maćeha nikako nije voljela.

- Nisu se slagali, pa eto. Došli smo ovdje. Prvih nekoliko godina i ja sam radila. Ono, sezonski. Alija je dobio posao i počeli smo život ovdje. Išli smo ti mi i u Sarajevo. Prije rata, još! Imam familije i tamo. Đe su ono oni, Alisa - priziva Rabija unuku u pomoć. Alisa ne zna, ali se Rabija ne pometa.

- Išli smo i u Čapljinu. Bio je tamo jedan rođak u vojsci. Izvadimo mi njega od tamo, pa na Neretvu. A jeste hladna Neretva bila. Ali, Boga mi, ostadosmo mi tamo osam dana. Ponijeli smo šator, one krevete na rasklapanje, hrane za dva-tri dana... Bio tu i neki hotel i tamo neka porodica. Taj je čovjek imao dva sina... Gladni oni, jede im se pita. Šta ću ja, kažem im da donesu brašna i skuham burek. Baš im se svidjelo.

Kažu mi: „Rabija, samo ćeš nam pite kuhati sad“. Donesite vi sira, skup je burek, kažem im - prisjeća se Rabija. Ona živi s mlađim sinom Suadom. U vrijeme naše posjete on je bio na poslu.

- Nije ženjen. Ja ga nagovaram da se ženi, ali kad vidim ovo današnje žensko, bolje da se ne ženi. Neće one da rade. Cure vole piti, pušiti, spavati dugo... šta će mu takva. A možda da nađe neku tamo kod nas, u Bosni - kaže Rabija.

Pričom se okreće prema starijem sinu Husi. - On je radio u miliciji u Novom Sadu. Jedan dan, dođe on kući, umoran, nešto nije dobro. Ode u kupatilo, padne i razbije glavu. Umre nakon toga. Oženjen je bio Srpkinjom. Nudili su nam iz MUP-a da ga ukopamo gdje hoćemo. Žena njegova zamolila je da ga ukopamo u Novom Sadu.

Rekla nam je: „Ako je tu, moći ćemo ga obilaziti, a kad ćemo otići u Bosnu.“ I jeste tako. A ja bih ipak voljela da me u Bosni sahrane - kaže.

Dodaje da je član Islamske zajednice u Novom Sadu i da plaća članarinu. Ratni joj je period, kaže, bio težak kao i svakome drugom.

- Čula sam da su tamo neki vojnici pričali da nas treba izbaciti iz stana. Ali, mi nikad nismo imali nikakvih problema. To što sam ja muslimanka nikad mi nije ovdje bio problem. Uvijek me pozdravljaju ljudi na ulici, pitaju kako sam. A mi u ratu nismo imali nikakvih problema što smo Bošnjaci. Padale su i bombe ovdje. Oni neki avioni gađali. I mi, kao i svi ostali, bježi na tablu. Strah nas u kući - priča Rabija.

A tabla je termin za njive. Pukla ravnica kao tepsija. Samo međa obilježena stablima i šuma, ponegdje, prekidaju čisti pogled u daljinu. Rabija nastavlja svoju priču. U Bosnu je, kaže, išla prije tri godine. Odatle i svjedočenje slika džamije poslanika Muhammeda, a. s., na crnom platnu visi iznad televizora.

Ode i vjera

- Ode Suad u Čelić ponekad. I donese nam kobasica, salame... uh, baš im je dobra kobasica. Bez svinjetine! Nikad ti ja, dijete, nisam jela svinjetinu. Onaj jedan doktor kaže mi da ne smijem jesti svinjetinu, ni mast, savjetuje da se čuvam masnoća. Ma, dijete moje, kažem ja njemu, ne jedem ti ja to. Nikad nisam - priča ona.

Pitamo je sastaju li se i druže Bošnjaci u Karađorđevu.

- Nekad je to bilo ponekad. Sad nas je sve manje. Svi idu odavde. Ode i naša vjera. Kriza je. Otkazi kaže. Rabija svako malo pogleda na sat. Očekuje sina Suada da dođe kući.

- Uvijek se brinem kad je ovako na putu - kaže. A Suad je, kako nam je objasnila, otišao do susjednog sela da autobusom razveze radnike.

- Evo ga, sad će on, za tri minute - kaže Rabija.

Ponavlja ono što je rekla već nekoliko puta. I navaljuje da jedemo. Rabija nas ispraća kako nas je i dočekala širokim osmijehom. Gleda nas sjetnim plavim očima. Istim onim kojim pogledom traži kad će se Suad pojaviti.

Sačuvala bosanski jezik

Rabija je, uprkos decenijama života u Karađorđevu, sačuvala bosanski jezik.

- Svako drži do svojega. Ja nisam mijenjala govor. Što bih? Kaže mi jedna baba: „Pa, ti izmijenila govor!?“ Nisam ja, Boga mi. To je moje kaže. Ipak, ponekad joj promakne koja riječ na ekavici.

Tri nišana

Na lokalnom groblju, kaže Rabija, nedavno su ukopana još tri Bošnjaka. Listamo imena ljudi koje smo našli u telefonskom imeniku Karađorđeva.

- Ahmet je umro. Bio je oženjen Srpkinjom. Ona živi ovdje sa sinom Zijadom. Umro je i Alija. Žena mu se odselila odavde. Otišao je Hamzija. Vratio se u Makedoniju. Ramadan je otišao nazad u rodni Prizren. Jedna žena vratila se u Banju Luku. Rusmo je skoro umro. Bio u Bosni i tamo ostao - kaže Rabija.

Redovne gozbe za Kurban-bajram

Rabija kaže da za svaki Kurban-bajram pravi gozbu. - Zakoljemo kurban, ja napravim svega - pita, ispečem mesa, napravim baklavu i pozovemo prijatelje. Bude ih ovdje i petnaest. Ručamo, večeramo, smijemo se, pričamo. Ima svakakvih vjera, najviše Srba. Svi me paze kao svoju majku i uvijek je bilo tako. Pazimo se. Jeste, znam da su došli ljudi nakon ovog rata. Oni iz Krajine. Fini su. Tu živi nekoliko porodica, nedaleko od mene. Uvijek me pozdrave kad naiđu - priča Rabija.

Pitamo je ima li neslaganja s nekim od Bošnjaka.

- Nema! Ima jedan. On je pijanac. Prgav kad popije.Galami. Psuje. Vrijeđa. Nećemo da se družimo s njim - kaže.

„Alisa u zemlji čuda“

Cijelom razgovoru s Rabijom, unuka Alisa, curetak od petnaestak godina, prisustvovala je radeći po kuhinji i dnevnom boravku. Iznenadilo ju je naše pitanje da li je ikada imala problema u školi zbog imena.

- Nikad. Moje ime je po Alisi iz zemlje čuda. Niko mi ne pravi probleme zbog toga. Ni meni ni bratu Alenu - kaže.
Otac Jovan potomak je porodice vojvođanskih Mađara. Razumije, ali ne zna govoriti mađarski. Alisu nije naučio taj jezik.

Karađorđevo selo kao da umire

Iako u ravnici, Karađorđevo nije lako naći. Čak i u samoj Bačkoj Palanci putokaza za to selo nema. Tek put ka Iloku otkriva ovo selo. Još je kompliciranije naći rezidencijalni objekt koji je nekada koristio Tito, a kasnije Slobodan Milošević i ostali predsjednici Srbije. Rezidencijalni kompleks prostire se na 440 hektara površine. Ograđen je oronulom bijelom ogradom, a čuva ga Vojska Srbije. Sve je oronulo, pa i zapušteno, mada čisto. Slika je još sumornija u samom selu. Karađorđevo kao da umire. Starosna dob u prosjeku je 40 godina, dosta je samaca - skoro polovina stanovništva.

Život je stao prije 35 godina, kada je ovaj kraj doživio ekonomski bum. Tada je „Vojna ustanova Karađorđevo“ imala stotine uposlenih. Hranom je snabdijevana cijela nekadašnja JNA. Danas je od svega ostala bijela oronula zgrada u centru sela, građena u tipičnom jugoslavenskom stilu zadružnog doma - mračna i hladna prostorija.

Ljudi u njoj su ljubazni, ali ogorčeni. Otkaza se plaše više nego bilo kakve nepogode ili rata, plaće su niske i neredovne

U požaru u Janji izgorjela starica

Foto: Ilustracija

U požaru, koji je sinoć zahvatio dio kuće u Janji kod Bijeljine, smrtno je stradala Sahba Muhanović (1947) iz Janje, potvrđeno je Feni u tamošnjem Centru javne sigurnosti.

Vatra je, kako je prijavljeno policiji, izbila oko 20.45 sati u dvije prostorije kuće, koja je u vlasništvu S.O., koji se nalazi na privremenom radu u Americi, a u kojoj je živjela ova starica.

U kući nema električne energije, pa se pretpostavlja da je do požara došlo usljed otvorenog plamena, svijeće ili opuška cigarete.

Dežurni operativni u bijeljinskoj policiji kazao je da je nakon uviđaja otklonjena sumnja u neke druge uzroke požara.

Nastradala starica je živjela sama i bila je u teškom socijalnom situaciji, koju je posebno otežavala i bolest.

Iako su susjedi požar odmah prijavili vatrogascima, nesretnoj starici nije bilo spasa

Danas je romski praznik Đurđevdan

Svakoga 6. maja Romi u rijekama obavljaju ritualno kupanje kojim tradicionalno počinju slaviti Đurđevdan, praznik na koji su pripadnici tog nekada nomadskog naroda kretali u pohode.

Obrednim kupanjem skida se sve ono loše što je učinjeno između dva Đurđevdana, a obavezno mu prethodi "vatrena" romska noć čija vrelina nagovještava godinu punu ljubavi.

Đurđevdan romske porodice potom nastavljaju slaviti u svojim kućama uz bogatu prazničnu trpezu, za kojom ima mjesta za svakog dobronamjernog gosta.

(tuzlarije.net)

Kiklopske zidine u Štrepcima

Štrepci su manje hrvatsko naselje u Bosanskoj Posavini, (1991) imali 861 stanovnika, od toga 804 Hrvata, u crkvenom pogledu pripadaju župi Zovik, Brčanskom dekanatu i Vrhbosanskoj nadbiskupiji. Štrepci su staro srednjovjekovno naselje smješteno na obroncima Majevice, u literaturi poznate prema srednjovjekovnoj nekropoli stećaka i crkvi Sv. Jurja. Položaj na proplanku davao je mjestu izuzetno svjež i zdrav zrak tako da su držani zračnim lječilištem.

Lokalitet « Kiklopske» Zidine u Štrepcima ostao je sve do sada nepoznat, kako stručnoj literaturi tako i publicistici. Na temelju rekognosciranja pouzdano je utvrđeno da se na lokalitetu nalazila utvrda gradinskog tipa koja je bila sagrađena od velikih kamenih blokova različitih dimenzija tehnikom suhozida te ima elemente tzv. « kiklopskih zidina» , tj. megalitičkih građevina iz prapovijesnih razdoblja.

Gradine utvrđivane kamenim zidovima u tehnici suhozida pojavljuju se u Bosni na lokalitetima neolitičke vinčanske kulture. Novo razdoblje utvrđenih gradinskih naselja nastajalo je u ranom brončanom dobu, a treće veliko razdoblje nastanka utvrđenih gradina datira se u kasno brončano doba. Površina prostora utvrđenih gradina varira od 2.000 do 10.000 m2, a lolalitet u Štrepcima nalazi se na površini oko 15.000 m2. Budući da Zidine u Štrepcima nisu arheološki istraživane, one se na temelju rekognosciranja mogu samo preliminarno datirati u prapovijesno doba.

Uzimajući u obzir postojanje više arheoloških lokaliteta iz kasnog brončanog doba u bližoj i široj okolici Štrepaca, kao i poznate analogije na drugim lokalitetima, autor pretpostavlja da su « kiklopske» Zidine u Štrepcima nastale vrlo vjerojatno u razdoblju kasnog brončanog doba, ne isključujući mogućnost nastanka i u razdoblju mlađeg željeznoga doba, što će sustavna arheološka iskopavanja potvrditi ili demantirati

http://boce.top-forum.net/

Ветерани ФК Црвенe звезде у Лопарама

Ветерани ФК Црвена звезде гостовали у Лопарама поводом крсне славе општине Лопаре Ђурђевдана и одиграли пријатељски меч против ветерана ФК Мајевица.

Прије почетка утакмице у Центру за културу и информисање Лопаре ветеране Црвене звезде прво је примио начелник општине Лопаре др Радо Савић са сарадницима.

У име ветерана Ц.звезде Владица Поповић се захвалио на гостопримству и рекао да су са великим задовољством прихватили гостовање у Лопарама из којих ће, како је нагласио, понијети пријатне утиске.

Предсједник ФК Мајевица Цвјетко Митровић је истако добру досадашњу сарадњу са ФК Црвена звезда и додао да је прије 15 година, кад је то било најпотребније, предсједник ФК Црвене звезде Драган Џајић финансијски помогао ФК Мајевицу.

ФК «Мајевица» Лопаре угостила је некадашње асове најтрофејнијег клуба из Србије Црвене звезде: Шестића, Јовина, Боровницу и друге,..., а уједно је то била прилика да велики број симпатизера црвено-бијеле боје виде своје љубимце, поново на зеленом терену.

Иако резултат овог пријатељског меча није најважнији треба рећи да је утакмица завршена 3:2 у корист Београђана.

Након утакмице делегацији ветерана Црвене звезде уручена је умјетничка слика рад академског сликара проф. Миладина Лукића и други поклони, а заузврат представници општине Лопаре су добили капе, шалове и нотесе ФК Црвена Звезда

http://www.opstinalopare.com/

NOVI ARHEOLOŠKI DOKAZI SA PODRUČJA VELINOG SELA I VRAŽIĆA

Da bi smo utvrdili tezu o veoma bogatom arheološkom nalazištu na području Velinog Sela i Vražića evo i ovi novo iskopani fragmenti keramike potvrđuju naše predpostavke.Po mojim procijenama smijo bi se usuditi reći da je riječ o nekropoli prahistoriskog vremena.Dokaznog materijala već imamo dovoljno samo treba da se počne sa iskopavanjem nekoliko sondi da bi se potvrdila ili demantovala ova moja mišljenja na ovoj lokaciji

http://5velino5selo.blogspot.com/

Pljuni i zapjevaj,moja ...

Evo dočekasmo i ovaj 1.maj,dan u međunarodnom kalendaru praznika obilježen kao dan praznovanja radničke klase na svim meridijanima zemaljske kugle.

Tradicija proslave 1.maja i na ovim našim prostorima se i dalje nastavlja..Ovo je prilika za porodična okupljanja,prijateljska druženja uz pjesmu i trpezu prilagođenu mogućnostima i vremenu u kom živimo.Ovo je prilika kada se i veliki broj neradnika prisloni uz one malobrojne "srećno zaposlene i onako zajedno udarnički provesele se i makar na trenutak zaborave surovu stvarnost koja ih pritiska.

Sve u svemu,svima onima koji slave,a i onima koji iz određenih razloga nisu u mogućnosti obilježiti ovaj dan,neka je

Sretan 1.maj međunarodni praznik rada.